Пољопривреда

Укупна површина пољопривредног земљишта у Републици Српској износи 1.299.000 ха (51.4% удјела у Босни и Херцеговини), што у односу на број становника чини приближно један хектар по становнику, а то је изнад свјетског просјека (0,24 ха по становнику) и европског просјека (0,40 ха по становнику)

Агрокомплекс представља око 50% укупне површине и регије Бања Лука. Пољопривредне површине представљају највише равничарски и брдски терени, брдско-планински и планински.

Сама структура површина се може представити на сљедећи начин:

оранице и баште 50,7%;
ливаде и пашњаци 45,5%;
остало 3,8%.
Шуме

Према апсолутној шумовитости (40%) и укупним залихама у нето прирасту дрвне масе Република Српска заузима значајно мјесто у Европи. Такође, релативна шумовитост је, у поређењу са земљама окружења, веома висока 0,67 ха по глави становника.
У регији Бања лука шуме (четинари, лишћари и необрасло шумско земљиште) покривају површину од цца. 300.000 ха.)

Рудно благо и хидро потенцијали:

руда гвожђа – Љубија, Омарска;
боксит – Мркоњић Град;
гипс – Нови Град, Шипово;
цементни лапор – Нови Град, Рамићи;
кречњак, Фабрика креча – Укрина;
грађевински шљунак и пијесак – Градишка, Србац;
хидро потенцијали ријеке Врбас и других ријека у регије.
Тренутна искориштеност укупних потенцијала за производњу електричне енергије у Републици Српској је око 30%, што говори о могућностима улагања и развоја овог сектора. Инсталисана снага тренутно расположивих електро-енергетских капацитета у Републици Српској износи око 1300 МW/х, која би се након реализације неколико капиталних пројекта требала утростручити (термо-електрана Станари, Гацко и Угљевик; хидро-централа Бук Бијела на ријеци Дрина; хидро-централа на ријеци Требишњици итд)

Воде (богато чистим водама):

Кроз регију протичу ријеке Врбас, Сана, Уна, Сава, Укрина, Угар и др
Минералне воде – Лакташи, Слатина, Бања Лука, Кулаши, Мљечаница и др.