Привредна комора је институција која постоји већ пуних 120 година, те исто толико година заступа интересе привредника и има превасходан циљ да се бори за њихове интересе. Плаћањем чланарине Привредној комори привредници у Републици Српској остварују могућност да активно учествују у раду Савјета и Одбора, те тиме директно утичу на побољшање пословног амбијента. Савјети и Одбори активно прате прописе и промјене у појединим областима и сваки привредник који је активно укључен у рад Савјета и Одбора има могућност да предложи конкретну активност у циљу стварања боље климе за пословање, а тиме и директну корист за привредно друштво у коме је запослен.

Да не би задирали превише у прошлост, осврнућемо се само на успјешно реализоване активности Привредне коморе у неколико претходних година, које су у много аспеката олакшале пословање привредницима у РС. Привредна комора, као институција која заступа интересе привредника у Републици Српској, претходних година снажно се борила и у склопу Економске политике Владе РС изборила за растерећење привреде кроз промјену или доношење бројних законских прописа. Како би били информисани шта су активности Привредне коморе и имали у директан утицај на промјену одређених законских прописа, издвојићемо само неке од реализованих активности и активности за које се залажемо:

1. Увођење неопорезивог дијела дохотка – С обзиром да је измјенама овог закона 2011. године, укинут „неопорезиви дио дохотка“, Комора је инсистирала на враћању ове законске одредбе, у чему је успјела последњим измјенама Закона о порезу на доходак, крајем 2013. године (Сл. гл. РС, бр. 107/13), када је уведен неопорезиви дио дохотка у висини 200 КМ. Привредна комора и даље инсистира на подизању висине неопорезивог дијела дохотка до висине најниже плате у РС.
Закон о порезу на доходак (Сл. гл. РС, бр. 60/15)

Укинуто опорезивање дивиденде и удјела у добити;
Повећан топли оброк са 3,5 КМ на 4,5 КМ;
Спријечено ограничавање дневница за иностранство на 50 КМ;
Није прихваћен само приједлог да се доходак новозапосленог радника ослободи плаћања пореза у периоду од годину дана.

2. Укидање плаћања пореза на доходак на приходе од дивиденди и удјела од добити од 10% – Након упорних иницијатива Привредне коморе, Влада РС коначно је уважила захтјеве привредника и укинула наведени порез, чиме је пословање привредних друштава у РС знатно олакшано. Закон је ступио на снагу 1. септембра 2015. године.

3. Реформа јавне управе – главни циљеви и активности реформе су успостављање ефикасније и ефективније јавне управе, што доводи до уштеда у јавној потрошњи, а тиме и боље алокације јавних средстава. Привредна комора сматра да ће се у јавној управи овом реформом постићи ефикасност, ефективност, економичност, рационализација трошкова и броја запослених, те плате везати за плате у привреди. Формиран је и Одбор за реформу јавног сектора РС (Сл. гл. РС, бр. 3/15) и радне групе за слиједеће области: јавна управа и локална самоуправа, јавна предузећа, здравствени сектор и образовање.

4. Измјена Закона о порезу на добит – прихваћени коморски приједлози:

накнадно одобрени рабат није ограничен, признаје се у цјелости;
мањак залиха услијед више силе признаје се у цјелости;
трошкови рекламе и пропаганде признају се у пореском билансу у висини стварних трошкова;
стопа пореза по одбитку 10% умјесто 20%;
признају се расходи по основу датих стипендија без обзира на сродство.
Закон је ступио на снагу 1. јануара 2017. године.

5. Усвајање Закона о јединственом систему за мултилатералне компензације и цесије – којим се уређује правни оквир за провођење мултилатералне компензације, цесије и продају потраживања у РС, те стварају услови за побољшање ликвидности привреде. До сада су проведене 4 обавезне мултилатералне компензације у јединственом систему за МЛК и цесије.

6. Измјене Закона о порезу на непокретности – прихваћени приједлози Коморе:

Члан 8. Закона о порезу на непокретности (91/15)

Порез на непокретности се плаћа по стопи до 0,20%.
Изузетно од става 1. овог члана, пореска стопа за непокретности у којима се непосредно обавља производна дјелатност износи до 0,10%.
Под непокретностима из става 2. овог члана подразумијевају се објекти за производњу и објекти за складиштење сировина, полупроизвода и готових производа, уколико чине заокружену производну цјелину.
Скупштине општина и градова дужне су донијети одлуку о висини стопе пореза на непокретности из ст. 1. и 2. овог члана, на свом подручју до 31. јануара за текућу годину.
7. Укидање фискализације велепродаја и самосталних предузетничких радњи које остварују приход до 50.000 КМ и запошљавају до 3 радника

8. Доношење Закона о роковима измирења новчаних обавеза – овај Закон ће јасно прецизирати рокове плаћања обавеза, да би била побољшана ликвидност привреде. Обзиром да је у Федерацији БиХ у јуну 2016. године донесен Закон о финансијском пословању, који се од недавно примјењује, потребно је и у Републици Српској уредити тржиште како привредници из РС не би били неконкурентни онима из ФБиХ.

9. Унапређење рада инспекцијских и правосудних органа, сузбијање сиве економије и реформа образовног система – У складу са Економском политиком Владе РС, у 2016. години донесен је Закон о измјенама и допунама Закона о инспекцијама, који има за циљ унапређење рада инспекцијских органа.
Такође, донесен је и Програм за сузбијање сиве економије, чија реализација има за циљ да утиче на смањење учешћа неформалне (сиве) економије у укупном бруто домаћем производу, допринесе бољем пуњењу буџета и ванбуџетских фондова, те смањењу нелојалне конкуренције и неједнаких услова пословања. На тај начин су предузете све активне мјере у циљу спречавања рада на црно.
Недавна истраживања пројекта за подршку образовању одраслих показала су да образовање одраслих и цјеложивотно учење постају све важнији и боље прихваћени, како у свијету, тако и у Републици Српској.

10. Доношење новог Закона о стечајном поступку – У Републици Српској донесен је нови Закон о стечајном поступку у фебруару 2016. године, којим је на другачији и ефикаснији начин уређена контрола и надзор над радом стечајних управника у циљу обезбјеђења услова за стварање доброг пословног амбијента и ефикасније провођење стечајног поступка, као и ефикасније реорганизације привредних друштава и транспарентнијег намирења стечајних повјерилаца.

11.Спријечено повећање цијене електричне енергије у Републици Српској – Привредна комора била је од почетка против приједлога да се у Републици Српској цијена електричне енергије за привредна друштва и грађане повећа, те је својим угледом утицала на Владу РС да ипак обустави активности са циљем повећања цијене електричне енергије.

12. Измјене Закона о девизном пословању – са циљем да се у међународним компензацијама омогући компензација на основу изјаве, а не уговора како је то сада прописано.

13. Изузимање спорних чланова у новом Нацрту Закона о порезу на добит – након интервенције Привредне коморе обрисан је члан 21. Нацрта Закона, којим је било предвиђено да се привредним друштвима са сједиштем у Републици Српској рабат, који улази у пореску основицу, ограничи на максимално три одсто вриједности прихода од продаје. На тај начин привредници у РС би постали неконкурентни на тржишту.
Истим Нацртом Закона било је дефинисано да се само 5 одсто од годишњих прихода може користити за оглашавање. То значи да друге компаније, које су присутне на тржишту БиХ а чије је сједиште у некој од сусједних земаља, могу маркетиншки, односно јаким рекламним кампањама, да униште домаће произвођаче Привредна комора се изборила да и тај члан буде изузет из Нацрта Закона о порезу на добит.